Aluminijum sulfid
| Aluminijum sulfid | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Drugi nazivi | Aluminum sulfid | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 1302-81-4 | ||
| PubChem[1][2] | 16684788 | ||
| ChemSpider[3] | 140154  Y | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | Al2S3 | ||
| Molarna masa | 150.158 g/mol | ||
| Agregatno stanje | siva čvrsta materija | ||
| Gustina | 2.32 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja | 1100 °C | ||
| Tačka ključanja | 1500 °C (sublimira) | ||
| Rastvorljivost u vodi | razlaže se | ||
| Rastvorljivost u drugi rastvarači | - | ||
| Opasnost | |||
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | MSDS | ||
| EU-klasifikacija | nije na listi | ||
| NFPA 704 |  0 4 2 | ||
| Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Aluminijum sulfid je hemijsko jedinjenje sa formulom Al2S3. Ovaj materijal ima nekoliko strukturnih formi. On je senzitivan na vlagu, u prisustvu koje prelazi u hidratisane aluminijumske okside/hidrokside.[4] Ovaj proces se odvaja kad je sulfid izložen atmosferskom vazduhu. Reakcija hidrolize proizvodi gasoviti vodonik sulfid (H2S).
Kristalna struktura
Više od šest kristalnih formi aluminijum sulfida je poznato. Neke od njih su navedene ispod. Većina njih ima veoma slične strukture, koje se razlikuju u valentnom uređenu rešetke, čime se formiraju uređene ili neuređene podrešetke.[5][6]
| Forma | Simetrija | Prostorna grupa | a (A) | c (A) | ρ (g/cm3) |
|---|---|---|---|---|---|
| α | Heksagonalna | 6.423 | 17.83 | 2.32 | |
| β | Heksagonalna | P63mc | 3.579 | 5.829 | 2.495 |
| γ | Trigonalna | 6.47 | 17.26 | 2.36 | |
| δ | Tetragonalna | I41/amd | 7.026 | 29.819 | 2.71 |
Priprema
Aluminijum sulfid paljenjem dva elementa
- 2 Al + 3 S → Al2S3
Ova reakcija je izuzetno egzotermna te nije neophodno zagrevanje mešavine sumpora i aluminijuma. Proizvod se formira u stopljenom obliku. Reakcija doseže temperature više od 1100 °C, što je dovoljno da se otopi čelik. Rashlađeni proizvod je veoma tvrd.
Literatura
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
- ↑ Hans Landolt; D. Bimberg, Richard Börnstein; Richard Börnstein (1982). Halbleiter. Springer. str. 12–. ISBN 978-3-540-13507-4. Pristupljeno 23 September 2011.
- ↑ Flahaut J. Ann. Chim. (Paris) 7 (1952) 632–696
