German I od Konstantinopola
German I je bio carigradski patrijarh (od 715. do 730.), sin prvog carskog senatora. Proglašen je svecem zbog svoje borbe protiv ikonoboraca. Prema pisanju jednog katoličkog sajta, patrijarh German Carigradski se ne ubraja među najreprezentativnije likove istočnog hrišćanskog sveta, ali se njegovo ime pojavljuje na popisu velikih branitelja svetih slika, sastavljenom na Drugom nikejskom saboru, 787. godine, čime mu je ukazana čast.[1]
Žitije
Njegovog oca, senatora, ubio je car Konstantin Pogonat, a samog Germana uškopio i silom ga zamonašio. Međutim, predanje kaže da se kao monah German proslavio svojim hrišćanskim životom. Zbog toga je izabran prvo za episkopa kizičkog, a potom, kada je na presto stupio car Anastasije II i za patrijarha carigradskog. Kao patrijarh krstio je zloglasnog Kopronima, koji je, prema predanju, prilikom krštenja „uprljao vodu nečistotom“. Predanje dalje kaže da je German prorekao da će budući car, Kopronimov otac, doneti „nečistu jeres“. To proročanstvo se, prema priči i ispunilo.[2] U vreme dok je German vršio službu patrijarha, Carigrad su opsedali Saraceni, ali su građani ipak odoleli i spasili Carigrad. Pobeda je pripisivana božjoj volji, a German je bio mišljenja da je to potvrda pobožnosti koju je narod iskazivao prema svetim slikama. Car Lav Isavrjanin, koji se upravo u to vreme ustoličio (717.), je bio drugačijeg mišljenja, te smatrao idolopoklonike opasnošću. Preduzeo je reformatorske mere koje su podrazumevale uklanjanje ikona, a na jednom javnom skupu 7. januara 730. se i izjasnio protiv slavljenja ikona. German mu se otvoreno suprotstavio i car mu je oduzeo titulu patrijarha i prognao ga u manastir gde je kasnije i umro 740. godine, zaboravljen od svih.[1]
Zasluge
Patrijarh German je poklanjao veliku pažnju liturgijskim slavljima, kao i troparima i neko se vreme za njega smatralo da je ustanovio praznik Akatistos. Iako ga teolozi ne smatraju velikim misliocem, neka su njegova pisana dela (tzv. homilije) ostala upamćena pre svega zbog nekih njegovih shvatanja o mariologiji i predstavljaju deo tradicije hrišćanskih crkava, bez obzira da li se radi o istočnim ili zapadnim. Prema tvrdnji katoličkog sajta, naraštaji monaha i drugih pripadnika brojnih ustanova i danas pronalaze u tim tekstovima veliku vrednost za duhovni život. Papa Pio XII je odabrao jedan od tih tekstova i svrstao ga u apostolsku konstituciju Munificentissimus Deus (1950.) koji je proglasio argumentom verske istine o Marijinom Uznesenju na nebo.[1]
Mitologija
Prema nekim izvorima, sveti German je u mitologiji starih slovena bio povezivan sa istoimenim demonom atmosferskih pojava.[3]
Praznik
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 12. maja po crkvenom, a 25. maja po gregorijanskom kalendaru. Grčka Crkva takođe slavi njegov liturgijski spomen 12. maja.[1]
Literatura
| Prethodi: Jovan VI | patrijarh Carigrada 715–730 | Slijedi: Anastasije |
- p
- r
- u
Episkopi Bizanta i Patrijarsi Carigrada
(do 330)
Sveti Andrija • Stahije • Onisim • Polikarp I • Plutarh • Sedekion • Diogen • Elevterije • Feliks • Polikarp II • Atenodor • Evazije • Lavrentije • Alipije • Pertinaks • Olimpijan • Marko I • Filadelf • Kirijak I • Kastin • Eugenije I • Tit • Dometije • Rufin • Prob • Metrofan • Aleksandar
(330–451)
Aleksandar • Pavle I • Euzebije • Makedonije I • Eudoksije • Evagrije • Demofil • Maksim I • Grigorije I • Nektarije • Jovan I Hriuostom • Arsakije • Atik • Sisinije I • Nestorije • Maksimijan • Prokle • Flavijan • Anatolije
Vizantijski period (451–1453)
Anatolije • Genadije I • Akakije • Fravita • Eufemije • Makedonije II • Timotije I • Jovan II • Epifanije • Antim I • Mena • Evhtihije • Jovan III • Jovan IV • Kirijak II • Toma I • Sergej I • Pir • Pavle II • Petar • Toma II • Jovan V • Konstantin I • Teodor I • Georgije I • Pavle III • Kalinik I • Kir • Jovan VI • German I • Anastazije • Konstantin II • Nikita I • Pavle IV • Tarasije • Nikifor I • Teodot I • Antonije I • Jovan VII • Metodije I • Ignjatije • Fotije I • Stefan I • Antonije II • Nikola I • Eufimije I • Stefan II • Trifun • Teofilakt • Polievkt • Vasilije I • Antonije III • Nikola II • Sisinije II • Sergej II • Eustahije • Aleksije • Mihajlo I • Konstantin III • Jovan VIII • Kozma I • Evstratije • Nikola III • Jovan IX • Lav • Mihajlo II • Kozma II • Nikola IV • Teodot II • Neofit I • Konstantin IV • Luka • Mihajlo III • Kariton • Teodisije I • Vasilije II • Nikita II • Leontije • Dositej • Georgije II • Jovan X • Mihajlo IV† • Teodor II† • Maksim II† • Μanuel I† • German II† • Metodije II† • Manuel II† • Arsenije† • Nikifor II† • German III • Josif I • Jovan XI • Grigorije II • Atanasije I • Jovan XII • Nefon I • Jovan XIII • Gerasim I • Isak • Jovan XIV • Isidor I • Kalist I • Filotej • Makarije • Nil • Antonije IV • Kalist II • Matej I • Eufimije II • Josif II • Mitrofan II • Grigorije III • Atanasije II
Otomanski period (1453–1923)
Genadije II • Isidor II • Sofronije I • Joasaf I • Marko II • Simeon • Dionisije I • Rafael I • Maksim III • Nefon II • Maksim IV • Joakim I • Pahomije I • Teolept I • Jeremija I • Joanikije I • Dionisije II • Joasaf II • Mitrofan III • Jeremija II • Pahomije II • Teolept II • Matej II • Gavrilo I • Teofan I • Meletije I • Neofit II • Rafael II • Kiril I • Timotije II • Grigorije IV • Antim II • Kiril II • Atanasije III • Neofit III • Partenije I • Partenije II • Joanikije II • Kiril III • Pajsije I • Partenije III • Gavrilo II • Partenije IV • Dionisije III • Kliment • Metodije III • Dionisije IV • Gerasim II • Atanasije IV • Jakov • Kalinik II • Neofit IV • Gavrilo III • Neofit V • Kiprijan • Atanasije V • Kiril IV • Kozma III • Jeremija III • Kalinik III‡ • Pajsije II • Serafim I • Neofit VI • Kiril V • Kalinik IV (III) • Serafim II • Joanikije III • Samjuel • Meletije II • Teodisije II • Sofronije II • Gavrilo IV • Prokopije • Neofit VII • Gerasim III • Georgije V • Kalinik V (IV) • Jeremija IV • Kiril VI • Evgenije II • Antim III • Krisant • Agatangel • Konstantije I • Konstantije II • Georgije VI • Antim IV • Antim V • German IV • Meletije III • Antim VI • Kiril VII • Joakim II • Sofronije III • Joakim III • Joakim IV • Dionisije V • Neofit VIII • Antim VII • Konstantin V • German V • Meletije IV
Moderni period (od 1923)
Georgije VII • Konstantin VI • Vasilije III • Fotije II • Venuijamin • Maksim V • Atenagora • Dimitrije • Vartolomej
† u egzilu u Nikeji ‡ ponekad se ne ubraja u partrijarhe
German I od Konstantinopola na Wikimedijinoj ostavi
