Stockholm Pride

Stockholm Pride ili Pridefestivalen (Pride festival, ponekada se zove i piše na švedskom "prajd") je godišnja parada ponosa lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba, koja se obično održava krajem jula ili početkom avgusta u Stockholmu od 1998. godine. Tokom nedelje ponosa organizuju se različita dešavanja širom Stockholm, a posebno su koncentrisana na dva festivalska mesta: Pride House i Pride Park. U Pride House-u (Kuća ponosa) organizuju se predavanja, radionice, debate, muzičke i pozorišne predstave, umetničke izložbe i sl. U Pride Park-u (Park ponosa) nalaze se razni izlagači: udruženja, političke partije, kompanije i sl i različiti tipovi aktivnosti, kao i scenski program.

Vrhunac proslave ponosa održava se subotom u toku nedelje ponosa, kada se organizuje velika parada kroz grad do Pride Parka.

Proslavu ponosa i većinu aktivnosti organizuje udruženje Stockholm Pride, često u saradnji sa drugim organizacijama. Svi sardnici i saradnice organizuju Pride na volonterskim osnovama.

Istorija

Prvi Pride marš u Švedskoj održan je 15. maja, 1971. godine u gradu Örebro, u organizaciji lokalne grupe, Gay Power Club. Jedan od zahteva tog marša bio je istopolni brak. Manifestacije su nastavile da se održavaju kao Dani emancipacije, ali je ime promenjeno u Gej nedelju, a sama proslava je postala veća tokom 1980-ih.

Evropa je počela da organizuje Europride 1992. godine. Kako se svake godine Europride organizuje u drugom gradu, Stockholm je bio domaćin 1998. Naredne godine ponovo je održana parada ponosa u Stockholmu pod nazivom Stockholm Pride. Stockholm je bio domaćin Europride-a po drugi put, 2008. godine.

Tokom 2000-ih neke LGBT grupe su počele da kritikuju Stockholm Pride kao isuviše komercijalan i počele su da organizuju Stockholm Shame.

Teme Pride-a

Poslednjih godina svaki Pride ima temu, oko koje je ceo festival organizovan:

1998 (EuroPride) - Jedinstvo kroz različitost
1999
2000
2001 - Prokletstvo, to je grozno! (Kampanja sa heteronomrativnom temom sa rečima koje se obično koriste za homoseksualne osobe), uvodni govor: Wanja Lundby-Wedin.
2002
2003 - Ko je zatvorio vrata ormana? (Čak su i LGBT osobe bile deca), uvodni govor: Frederik Reinfeldt, vođa Stranke umerenih (trenutno premijer).
2004 - Brak i ljubav, uvodni govor, biskupkinja, Caroline Krook.
2005 - Zločini iz mržnje i homofobija, uvodni govor: načelnica Stockholmske policije, Carin Götblad.
2006 - Pride treba malo od svega, uvodi govor: Jan Guillou i Amelia Adamo.
2007 - Sport i sport, uvodni govor: Glenn Hysén i Lena Adelsohn Liljeroth.
2008 (EuroPride) - Švedski greh - Probijanje granica, uvodni govor: profesorka Tiina Rosenberg, ministarka za EU, Cecilia Malmstrom i princ Manvendra Singh Gohil.
2009 - Tema: Hetero, uvodni govor: Sandra Dahlén i Magnus Betnér.
2010 - Moć, uvodni govor: Magdalena Ribbing i Lars-Erik Holm.