Европско првенство у атлетици на отвореном 1974 — скок увис за мушкарце

Скок увис у мушкој конкуренцији на 11. Европском првенству у атлетици 1974. одржано је 3. и 4. септембра на Олимпијском стадиону у Риму (Италија).

Титулу освојену у Хелсинкију 1971 бранио је Кестутис Шапка из Совјетског Савеза.

Земље учеснице

Учествовало је 30 такмичара из 15 земаља.

  1.  Белгија (3)
  2.  Грчка (2)
  3.  Данска (1)
  4.  Западна Немачка (1)
  5.  Италија (3)
  6.  Југославија (1)
  7. Мађарска Мађарска (3)
  8.  Норвешка (1)
  9.  Пољска (2)
  10. Совјетски Савез СССР (3)
  11.  Финска (1)
  12.  Француска (3)
  13.  Чехословачка (2)
  14.  Шведска (2)
  15.  Шпанија (2)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1974.
Светски рекорд Двајт Стоунс  САД 2,30 Минхен, Западна Немачка 11. јул 1973.
Европски рекорд Валериј Брумељ  Совјетски Савез 2,28 Москва, Совјетски Савез 11. јул 1963.
Рекорди европских првенстава 2,21 Београд, Југославија 16. септембар 1962.
Најбољи светски резултат сезоне Двајт Стоунс  САД 2,28 Осло, Норвешка 30. јул 1974.
Рекорди после завршеног Европског првенства 1974.
Рекорди европских првенстава Јеспер Теринг  Данска 2,25 Рим, Италија 4. септембар 1974.

Освајачи медаља

Јеспер Теринг
 Данска
Кестутис Шапка
Совјетски Савез СССР
Владимир Мали
 Чехословачка

Сатница

Датум Време Коло
3. септембар 9:30 Квалификације
4. септембар Финале

Резултати

Квалификације

У квалификацијама било је 30 такмичара. У финале су се пласирали сви такмичари који су прескочили 2,14 м (КВ).[1][2]

Пласман Група Атлетичар Земља Резултат Белешке
1. - Кестутис Шапка Совјетски Савез СССР 2,14 КВ
2. - Иштван Мајор Мађарска Мађарска 2,14 КВ
3. - Владимир Абрамов Совјетски Савез СССР 2,14 КВ
4. - Јеспер Теринг  Данска 2,14 КВ
5. - Аско Песонен  Финска 2,14 КВ
6. - Родолфо Бергамо  Италија 2,14 КВ
7. - Јацек Вшола  Пољска 2,14 КВ
8. - Владимир Мали  Чехословачка 2,14 КВ
9. - Леиф Роар Фалкум  Норвешка 2,14 КВ
10. - Бруно Брокен  Белгија 2,14 КВ
11. - Димитриос Патронис  Грчка 2,14 КВ
12. - Роберт Сент-Роуз  Француска 2,14 КВ
13. - Ђордано Ферари  Италија 2,14 КВ
14. - Гај Моро  Белгија 2,14 КВ
15. - Василиос Пападимитрију  Грчка 2,11
16. - Франк Боне  Француска 2,11
17. - Петер Жорад Мађарска Мађарска 2,11
18. - Станислав Молотилов Совјетски Савез СССР 2,11
19. - Ендре Келемен Мађарска Мађарска 2,11
20. - Пол де Претер  Белгија 2,11
21. - Роман Моравец  Чехословачка 2,11
22. - Густаво Марквета  Шпанија 2,11
23. - Валтер Болер  Западна Немачка 2,11
24. - Ингемар Ниман  Шведска 2,11
25. - Марти Перарнау  Шпанија 2,08
26. - Paul Poaniewa  Француска 2,08
27. - Енцо Дел Форно  Италија 2,08
28. - Руне Алмен  Шведска 2,08
29. - Данијел Темин  Југославија 2,05
30. - Јануш Вжосек  Пољска 2,05

Финале

Финале је одржано 4. септембра 1974. године.[2][3]

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешке
Јеспер Теринг  Данска 2,25 РЕП, НР, ЛР
Кестутис Шапка Совјетски Савез СССР 2,25 ЛР
Владимир Мали  Чехословачка 2,19
4. Иштван Мајор Мађарска Мађарска 2,19 ЛРС
5. Јацек Вшола  Пољска 2,19 ЛРС
6. Леиф Роар Фалкум  Норвешка 2,16 ЛР
7. Родолфо Бергамо  Италија 2,16 ЛРС
8. Бруно Брокен  Белгија 2,13
9. Димитриос Патронис  Грчка 2,13
10. Аско Песонен  Финска 2,10
11. Ђордано Ферари  Италија 2,10
12. Владимир Абрамов Совјетски Савез СССР 2,10
13. Роберт Сент-Роуз  Француска 2,10
14. Гај Моро  Белгија 2,00

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 11. Европског првенства на отвореном 1934—1974.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Шведска 4 2 1 7
2.  Совјетски Савез 3 1 3 7
3.  Финска 1 2 3 6
4.  Француска 1 1 1 3
5.  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
6.  Данска 1 0 0 1
7.  Чехословачка 0 2 2 4
8,  Норвешка 0 1 0 1
 Румунија 0 1 0 1
10.  Италија 0 0 1 1
Укупно {10} 10 10 10 30

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1. Калеви Коткас  Финска 1 1 0 2
Алан Патерсон  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
Кестутис Шапка  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Јиржи Лански  Чехословачка 0 2 0 2
5. Стиг Петерсон  Шведска 0 1 1 2

Види још

Референце

  1. ^ Резултати квалификација скока увис
  2. ^ а б Резултати у извештају ЕАА pp. 423.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1974.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 3.000 м
  • 80 м препоне
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок удаљ
  • кугла
  • диск
  • копље
  • петобој
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023