Председнички избори у САД 1980.

Председнички избори у САД 1980.
← 1976 4. новембар 1980. 1984 →
538 чланова Изборничког колегијума
270 гласови потребни за победу
Излазност52,6%[1] Пад 0,9 pp
 
Номинован Роналд Реган Џими Картер Џон Б. Андерсoн
Странка Републиканска Демократска Независни кандидат
Матична држава  Калифорнија Џорџија  Илиноис
Кандидат за потпредседника Џорџ Х. В. Буш Валтер Мондејл Патрик Луси
Гласови изборника 489 49 0
Однесених држава 44 6 + DC 0
Бр. гласова 43.903.230 35.480.115 5.719.850
Проценат 50,7% 41,0% 7000660000000000000♠6,6%
Резултати избора: Црвена боја означава савезне државе у којима је победио Реган, Плава боја означава савезне државе у којима је победио Картер.
председник пре избора

Џими Картер
Демократска

Изабрани председник

Роналд Реган
Републиканска

Председнички избори 1980. у Сједињеним Државама били су 49. председнички избори у четворогодишњем трајању. Гласање је одржано у уторак, 4. новембра 1980. Републикански кандидат Роналд Реган победио је актуелног демократа Џимија Картера убедљивом победом. Ово су били други узастопни избори на којима је актуелни председник поражен након што је сам Картер победио Џералда Форда четири године раније 1976. Поред тога, то је био тек други пут и први у скоро 100 година да је републикански кандидат победио актуелног демократа. Због пораста конзервативизма након Реганове победе, неки историчари сматрају да су избори политичко престројавање које је означило почетак Реганове ере.

Картерова непопуларност и лоши односи са демократским лидерима подстакли су унутарстраначки изазов сенатора Теда Кенедија, млађег брата бившег председника Џона Кенедија. Картер је поразио Кенедија у већини демократских избора, али Кенеди је остао у трци све док Картер није званично номинован на Демократској националној конвенцији 1980. Републикански предизбори су оспоравани између Регана, који је раније био гувернер Калифорније, бившег конгресмена Џорџа Х.В Буша из Тексаса, конгресмена Џона Андерсона из Илиноиса и неколико других кандидата. Сви Реганови противници одустали су до краја предизбора, а Републиканска национална конвенција 1980. номиновала је карту коју су чинили Реган и Буш. Андерсон је у трку ушао као независни кандидат и убедио бившег гувернера Висконсина Патрика Луциа, демократа, да му буде кандидат за кандидатуру.

Реган је водио кампању за повећану одбрамбену потрошњу, спровођење економске политике на страни понуде и уравнотежен буџет. Његовој кампањи помогло је демократско незадовољство Картером, иранска талачка криза и погоршање економије код куће коју су обележиле велика незапосленост и инфлација. Картер је напао Регана као опасног десничарског екстремиста и упозорио да ће Реган укинути Медикер и социјално осигурање.

Реган је на изборима победио убедљиво, узевши велику већину гласова на изборима и 50,7% гласова народних гласова. Реган је добио највећи број изборних гласова које је икад освојио непредстојећи председнички кандидат. На истовременим изборима за Конгрес, републиканци су први пут од 1955. године освојили контролу над Сенатом Сједињених Држава.Картер је освојио 41% гласова, али је имао само шест држава, а Вашингтон, ДЦ Андерсон, освојио је 6,6% гласова, и најбоље се показао међу либералним републиканским гласачима незадовољним Реаганом. Реаган, тада 69-годишњак, био је најстарија особа која је икад изабрана на први мандат. Доналд Трамп и Џо Бајден оборили су тај рекорд 2016. односно 2020. године. Трамп је изабран у 70. години, а Бајден у 77. години.

Главни кандидати

Lp. Слика Име Слика Кандидат за потпредседника Странка
1.
Роналд Реган
Џорџ Х. В. Буш Републиканска странка
2,
Џими Картер
Волтер Мондејл Демократска странка
3.
Џон Б. Андерсон
Патрик Луси Независни

Резултати

Кандидат Странка Гласови Изборници
Број Проценат
Роналд Реган Републиканска странка 43.903.230 50,75% 489
Џими Картер Демократска странка 35.480,115 41,01% 49
Џон Б. Андерсон Независан 5.719.850 6,61% 0
Едвард Е. Кларк Либертаријанска партија 921.128 1,06% 0
Бери Комонер Грађани 233.052 0,27% 0
Остали кандидати 252.303 0,29% 0
Укупно 86.509.678 100% 538

Референце

  1. ^ „Voter Turnout in Presidential Elections”. Presidency.ucsb.edu. Приступљено 2016-08-18. 

Литература

  • Shirley, Craig (2009). Rendezvous with Destiny: Ronald Reagan and the Campaign That Changed America. Wilmington, Delaware: Intercollegiate Studies Institute. ISBN 978-1-933859-55-2. . online review by Lou Cannon
  • Busch, Andrew E. (2005). Reagan's Victory: The Presidential Election of 1980 and the Rise of the Right. Lawrence: University Press of Kansas. ISBN 0-7006-1407-9. . online review by Michael Barone
  • Davies, Gareth, and Julian E. Zelizer, eds. America at the Ballot Box: Elections and Political History (2015) pp. 196–218.
  • Ehrman, John (2005). The Eighties: American in the Age of Reagan. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-10662-9. 
  • Ferguson, Thomas; Joel Rogers (1986). Right Turn: The Decline of the Democrats and the Future of American Politics. New York: Hill and Wang. ISBN 0-8090-8191-1. 
  • Germond, Jack W.; Jules Witcover (1981). Blue Smoke & Mirrors: How Reagan Won & Why Carter Lost the Election of 1980Неопходна слободна регистрација. New York: Viking. ISBN 0-670-51383-0. 
  • Hogue, Andrew P. Stumping God: Reagan, Carter, and the Invention of a Political Faith (Baylor University Press; 2012) 343 pages; A study of religious rhetoric in the campaign
  • Mason, Jim (2011). No Holding Back: The 1980 John B. Anderson Presidential Campaign. Lanham, MD: University Press of America. ISBN 0761852263.
  • Gerald M. Pomper, ур. (1981). The Election of 1980: Reports and Interpretations. Chatham: Chatham House. ISBN 0-934540-10-1. 
  • Stanley, Timothy. Kennedy vs. Carter: The 1980 Battle for the Democratic Party's Soul (University Press of Kansas, 2010) 298 pages. A revisionist history of the 1970s and their political aftermath that argues that Ted Kennedy's 1980 campaign was more popular than has been acknowledged; describes his defeat by Jimmy Carter in terms of a "historical accident" rather than perceived radicalism.
  • Troy, Gil (2005). Morning in America: How Ronald Reagan Invented the 1980s. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-12166-4. 
  • West, Darrell M. (1984). Making Campaigns Count: Leadership and Coalition-Building in 1980. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-313-24235-6. 
  • Himmelstein, Jerome; J. A. McRae Jr. (1984). „Social Conservatism, New Republicans and the 1980 Election”. Public Opinion Quarterly. 48 (3): 595—605. doi:10.1086/268860. 
  • Lipset, Seymour M.; Earl Raab (1981). „Evangelicals and the Elections”. Commentary. 71: 25—31. 
  • Miller, Arthur H.; Martin P. Wattenberg (1984). „Politics from the Pulpit: Religiosity and the 1980 Elections”. Public Opinion Quarterly. 48: 300—12. doi:10.1086/268827. 
  • Knickerbocker, Brad (21. 10. 1981). „Did TV change Election '80?”. The Christian Science Monitor. Приступљено 3. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

Председнички избори у САД 1980. на Викимедијиној остави.
  • United States presidential election of 1980 на сајту Енциклопедија Британика
  • The Election Wall's 1980 Election Video Page
  • 1980 popular vote by counties
  • 1980 popular vote by states
  • 1980 popular vote by states (with bar graphs)
  • Campaign commercials from the 1980 election
  • How close was the 1980 election? на сајту Wayback Machine (архивирано август 25, 2012)—Michael Sheppard, Massachusetts Institute of Technology}-
  • Portrayal of 1980 presidential elections in the U.S. by the Soviet television
  • Election of 1980 in Counting the Votes Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2016)
  • п
  • р
  • у
  • Списак по државама
  • Представнички дом
  • Сенат
  • Гувернери
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Израел
  • Сједињене Државе
Остале
  • Енциклопедија Британика
  • NARA