Манџурски кандидат (филм из 1962)
Манџурски кандидат је амерички неоноар психолошки политички трилер из 1962. у режији и продукцији Џона Франкенхајмера. Сценарио је написао Џорџ Акселрод према роману Ричарда Кондона Манџурски кандидат из 1959. године. Водећи глумци у филму су Френк Синатра, Лоренс Харви и Анџела Ленсбери, са колегама Џенет Ли, Хенријем Силвом и Џејмсом Грегоријем.[1]
Радња се усредсређује на ветерана корејског рата Рејмонда Шоа, члана истакнуте политичке породице. Комунисти Шоу испирају мозак након што је његов војни вод заробљен. Он се враћа цивилном животу у Сједињеним Државама, где постаје несвесни убица у међународној комунистичкој завери. Група, која укључује представнике Народне Републике Кине и Совјетског Савеза, планира да убије председничког кандидата америчке политичке партије што би довело до свргавања америчке владе.
Филм је објављен у Сједињеним Државама 24. октобра 1962. године, на врхунцу америчко-совјетског непријатељства током Кубанске ракетне кризе. Западни критичари дали су филму велику похвалу и филм је номинован за два Оскара: најбољу споредну глумицу (Анџела Ленсбери) и најбољу монтажу. Године 1994. филм је изабран за чување у Националном филмском регистру Сједињених Држава од стране Конгресне библиотеке као „културолошки, историјски или естетски значајан“.[2]
Продукција
Синатра је предложио Лусил Бол за улогу Елеонор Изелин, али Франкенхајмер, који је радио са Ленсберију филму All Fall Down,[3] је инсистирао да Синатра погледа њен наступ у том филму пре него што се донесе коначан избор. Иако је Ленсбери играла мајку Рејмонда Шоа, она је, у ствари, била само три године старија од Лоренса Харвија, који је глумио Шоа. Рана сцена у којој се Шо, скоро одликован Медаља части, свађа са својим родитељима снимљена је у Синатрином приватном авиону.[3]
Џенет Ли игра Маркову љубав. У краткој биографији Ли емитованој на Turner Classic Movies, глумица Џејми Ли Кертис открива да су њеној мајци уручени папири за развод у име њеног оца, глумца Тонија Кертиса, оног јутра када је снимана сцена у којој се Марко и њен лик први пут сусрећу у возу.
У сцени у којој Марко покушава да депрограмира Шоа у хотелској соби насупрот конвенцији, Синатра је понекад мало ван фокуса. То је био први тејк а Синатра није био тако ефикасан у каснијим, што је уобичајено за његову глуму.[4] На крају, Франкенхајмер је одлучио да искористи снимак ван фокуса. Критичари су га накнадно хвалили што је показао Марка из Шоовог искривљеног угла.[3][4]
У роману, отац Елеонор ју је сексуално злостављао као дете. Пре драматичног врхунца, она користи синово испирање мозга да би имала секс са њим. Забринути због реакције чак и на упућивање на табу тему као што је инцест у мејнстрим филму у то време, филмски ствараоци су уместо тога натерали Елеонор да пољуби Шоа у усне како би имплицирали њену инцестуозно привлачност према њему.[3]
Скоро половина продукцијског буџета филма од 2,2 милиона долара отишла је на Синатрин хонорар.[5]
Пријем
Филмски критичар Роџер Иберт уврстио је Манџурског кандидата на своју листу „Сјајни филмови“, изјавивши да је „инвентиван и жустар, да ризикује са публиком и да тече не као 'класик', већ као живо и паметно дело".[6]
На веб локацији агрегатора рецензија Rotten Tomatoes, Манџурски кандидат има оцену од 97% на основу 60 рецензија, са просечном оценом 8,70/10. Критички консензус веб-сајта гласи: „Класичан спој сатире и политичког трилера који је у своје време био непријатно проницљив, Манџурски кандидат и данас остаје узнемирујуће релевантан“.[7] На Метакритик-у филм има оцену 94 од 100, на основу 20 критичара, што указује на „универзално признање“.[8]
1994. године, Манџурски кандидат је изабран за чување у Националном филмском регистру Сједињених Држава од стране Конгресне библиотеке као „културно, историјски или естетски значајан“.[9] Филм је био на 67. месту на листи „АФИ-јевих 100 година...100 филмова“ када је та листа први пут састављена 1998. године, али ревидирана верзија из 2007. га је искључила. Био је 17. на АФИ-јевој листи „100 година АФИ-ја... 100 трилера". У априлу 2007. године, Тајм је навео Ленсберијев лик као један од 25 највећих негативаца у историји кинематографије.[10]
Референце
- ^ Macek, Carl; McGarry, Eileen (1996). Silver, Alain; Ward, Elizabeth, ур. Film Noir: An Encyclopedic Reference to the American Style. New York City, Woodstock, NY & London: Overlook Press. стр. 183—84.
- ^ „25 Films Added to National Registry (Published 1994)”. The New York Times (на језику: енглески). 15. 11. 1994. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 11. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ а б в г Director John Frankenheimer's audio commentary, available on The Manchurian Candidate DVD
- ^ а б Lovell, Glen (28. 5. 1998). „'Manchurian' revolt: Frankenheimer offers Sinatra revelations on DVD”. Variety.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Mann, Roderick (12. 2. 1988). „The Return of 'The Manchurian Candidate': Classic Re-Released After Long Disputes”. The Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 10. 4. 2021. г. Приступљено 11. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Ebert, Roger (7. 12. 2003). „Great Movie: The Manchurian Candidate”. rogerebert.com. Архивирано из оригинала 27. 4. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „The Manchurian Candidate (1962)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Архивирано из оригинала 12. 12. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „The Manchurian Candidate Reviews”. Metacritic (CBS Interactive). Архивирано из оригинала 17. 4. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ The Manchurian Candidate, One of 25 Films Added to National Registry.
- ^ Corliss, Richard (25. 4. 2007). „Angela Lansbury as Mrs. Iselin”. entertainment.time.com. Time. Архивирано из оригинала 22. 6. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Спољашње везе
- п
- р
- у
- Грађанин Кејн (1941)
- Казабланка (1942)
- Кум (1972)
- Прохујало са вихором (1939)
- Лоренс од Арабије (1962)
- Чаробњак из Оза (1939)
- Дипломац (1967)
- На доковима Њујорка (1954)
- Шиндлерова листа (1993)
- Певање на киши (1952)
- Диван живот (1946)
- Булевар сумрака (1950)
- Мост на реци Квај (1957)
- Неки то воле вруће (1959)
- Ратови звезда (1977)
- Све о Еви (1950)
- Афричка краљица (1951)
- Психо (1960)
- Кинеска четврт (1974)
- Лет изнад кукавичјег гнезда (1975)
- Плодови гнева (1940)
- 2001: Одисеја у свемиру (1968)
- Малтешки соко (1941)
- Разјарени бик (1982)
- Е. Т. ванземаљац (1982)
- Доктор Стрејнџлав (1964)
- Бони и Клајд (1967)
- Апокалипса данас (1979)
- Господин Смит иде у Вашингтон (1939)
- Благо Сијера Мадре (1948)
- Ени Хол (1977)
- Кум 2 (1974)
- Тачно у подне (1952)
- Убити птицу ругалицу (1962)
- Догодило се једне ноћи (1934)
- Поноћни каубој (1969)
- Најбоље године наших живота (1946)
- Двострука обмана (1944)
- Доктор Живаго (1965)
- Север-северозапад (1959)
- Прича са западне стране (1961)
- Прозор у двориште (1954)
- Кинг Конг (1933)
- Рађање једне нације (1915)
- Трамвај звани жеља (1951)
- Паклена поморанџа (1971)
- Таксиста (1976)
- Ајкула (1975)
- Снежана и седам патуљака (1937)
- Буч Касиди и Санденс Кид (1969)
- Филаделфијска прича (1940)
- Одавде до вечности (1953)
- Амадеус (1984)
- На западу ништа ново (1930)
- Моје песме, моји снови (1965)
- M*A*S*H (1970)
- Трећи човек (1949)
- Фантазија (1940)
- Бунтовник без разлога (1955)
- Отимачи изгубљеног ковчега (1981)
- Вртоглавица (1958)
- Тутси (1982)
- Поштанска кочија (1939)
- Блиски сусрет треће врсте (1977)
- Кад јагањци утихну (1991)
- ТВ мрежа (1976)
- Манџурски кандидат (1962)
- Американац у Паризу (1951)
- Шејн
- Француска веза (1971)
- Форест Гамп (1994)
- Бен-Хур (1959)
- Оркански висови (1939)
- Златна грозница (1925)
- Плес са вуковима (1990)
- Светла велеграда (1931)
- Амерички графити (1973)
- Роки (1976)
- Ловац на јелене (1978)
- Дивља хорда (1969)
- Модерна времена (1936)
- Див (1956)
- Вод (1986)
- Фарго (1996)
- Пачја супа (1933)
- Побуна на броду Баунти (1935)
- Франкенштајн (1931)
- Голи у седлу (1969)
- Патон (1970)
- Џез певач (1927)
- Моја лепа госпођице (1964)
- Место под сунцем (1951)
- Апартман (1960)
- Добри момци (1990)
- Петпарачке приче (1994)
- Трагачи (1956)
- Силом дадиља (1938)
- Неопростиво (1992)
- Погоди ко долази на вечеру (1967)
- Јенки Дудл Денди (1942)