Buka

Buka je svaki neželjen zvuk.^[1] Ova definicija proširuje se napomenom da podrazumeva i štetno delovanje zvuka na ljudski organizam.^[2][3] U zakonu definicija je nešto drugačija i glasi da buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk.^[4] U Direktivi EU pod bukom se podrazumeva štetan zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti a koje se eksplicitno navode.^[5] Štetni efekti su negativni efekti na zdravlje ljudi.^[5] Pod ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do oštećenja organa sluha, povećanja krvnog pritiska i sl., nasuprot neželjenom zvuku koji se po pravilu odnosi na zvuke male jačine.

Akustični šum je svaki zvuk u akustičkom domenu, bilo nameran (npr. muzika ili govor) ili nenameran. Nasuprot tome, buka u elektronici možda neće biti čujna za ljudsko uho i može zahtevati instrumente za detekciju.^[6]

U audio inženjeringu, šum se može odnositi na neželjeni preostali elektronski šum koji izaziva akustičnu buku koja se čuje kao šištanje. Ovaj šum signala se obično meri korišćenjem A-ponderisanja^[7] ili ITU-R 468 merenja.^[8]

U eksperimentalnim naukama, šum se može odnositi na bilo koje nasumične fluktuacije podataka koje ometaju percepciju signala.^[9][10]

Zvučna zaštita

Zvučna zaštita je skup mera kojim se obezbeđuje da zvuk (buka) pri prenosu od izvora do mesta prijema, odnosno, u objektu iz jednog u drugi prostor, bude oslabljen. Zvučna zaštita deli se na:

• zvučnu zaštitu objekata (zgrade, objekti visokogradnje) i
• zvučnu zaštitu u spoljašnjem prostoru.

Zvučna zaštita objekta se realizuje pogodnim projektovanim rešenjem i rasporedom prostorija odnosno izvođenjem zvučne izolacije konstrukcija i zaštitom od buke.

Zvučna zaštita u spoljašnjem prostoru obezbeđuje se prostornim i akustičkim planiranjem, urbanističkim rešenjem, zvučnim (akustičkim) barijerama i dr.

Zaštita od buke (drumskog) saobraćaja

Merodavna izolaciona moć barijere DL_R^[11]

Merodavna izolaciona moć barijere predstavlja jednobrojnu vrednost zvučne izolacione moći koja je prethodno normalizovana spektrom drumskog saobraćaja. Zvučna izolaciona moć barijere po tercama R_i određuje se po standardnoj proceduri prema ISO 140-3 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti R_i, a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se merodavna izolaciona moć barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:

${\displaystyle DL_{R}=-10\log \left|{\frac {\sum _{i=1}^{18}10^{0,1L_{i}}10^{-0,1R_{i}}}{\sum _{i=1}^{18}10^{0,1L_{i}}}}\right|}$ .

Na osnovu ovako dobijenih merodavnih vrednosti određuje se kategorija izolacije barijere od vazdušnog zvuka prema tabeli 1:

Kategorija	DLR [dB]
B0	Nije determinisano
B1	<15
B2	15 do 24
B3	15 do 24

Merodavna apsorpcija barijere

Merodavna apsorpcija barijere predstavlja jednobrojnu vrednost koeficijentom zvučne apsorpcije koji je prethodno normalizovan spektrom drumskog saobraćaja.^[12][13] Koeficijent (zvučne) apsorpcije po tercama α_i određuje se po standardnoj proceduri prema ISO 354 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti α_Si, a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se koeficijent apsorpcije barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:

${\displaystyle DL_{\alpha }=-10\log \left|1-{\frac {\sum _{i=1}^{18}\alpha _{Si}10^{0,1L_{i}}}{\sum _{i=1}^{18}10^{0,1L_{i}}}}\right|}$ .

Na osnovu ovako dobijenih merodavnih vrednosti određuje se kategorija izolacije barijere od vazdušnog zvuka prema tabeli 2:

Kategorija	DLα [dB]
A0	Nije determinisano
A1	<4
A2	4 do 7
A3	8 do 11
A4	>11

Normalizovani spektar saobraćajne buke

Za potrebe izračunavanja karakteristika barijere koristi se normalizovani spektar saobraćajne buke dat na sl.3. i u tabeli 3. Ovaj spektar u sebi sadrži A ponderizaciju.

f [Hz]	100	125	160	200	250	315	400	500	630	800	1 k	1,25 k	1,6 k	2 k	2,5 k	3,15 k	4 k	5 k
Li [dB]	-20	-20	-18	-16	-15	-14	-13	-12	-11	-9	-8	-9	-10	-11	-13	-15	-16	-18

Primarna i sekundarna zvučna zaštita

Sama zvučna zaštita može da se klasifikuje u primarnu ili sekundarnu. Pod primarnom zaštitom podrazumevaju se mere koje se sprovode direktno na izvoru, a pod sekundarnim zaštitne mere koje se sprovode na putu prostiranja. Tako na primer primarna zaštita u saobraćaju obuhvata mere smanjenja nivoa izračene akustičke energije direktno sa motora i drugih agregata na vozilu, mere za prigušenje u izduvnom sistemu, mere na smanjenju aerodinamičkog generisanja akustičke energije, ali i mere na kontaktu pneumatik - kolovozni zastor. Ova poslednja pomenuta, ne ulazeći u moguću i drugačiju filozofiju razmatranja, može da bude svrstana i u grupu sekundarnih mera, ali obrađivači ovog članka ipak smatraju da je adekvatno grupisanje kako je to dato ovim tekstom. Primarna zaštita sistema za klimatizaciju podrazumeva mere koje se sprovode na samom izvoru kao npr. ventilatoru, kompresoru, čileru, motoru i dr. Tako npr. na nekom motoru konstruktivnim merama deluje se na kućište motora, na izbor materijala za osovinu i ležišta, njihovu obradu, tolerancije i sl. Pod sekundarnim merama zaštite od buke koja potiče od drumskog saobraćaja podrazumevaju se sve mere koje se preduzimaju na putu prostiranja zvučnih talasa od izvora do mesta imisije, tačnije čoveka kao osnovnog subjekta zaštite.

Sekundarne mere u okviru sistema za ventilaciju i klimatizaciju mogu da budu: ugradnja prigušivača buke u kanalskoj mreži, spoljašnja obrada kanala za ventilaciju, izbor materijala i debljine kanala, ukrućenja kanala i sl.

Aktivna i pasivna zaštita

Zvučna zaštita prema načinu delovanja može da se deli na aktivnu i pasivnu zaštitu. Aktivne mere zaštite, u prvom redu prema standardnoj akustičkoj klasifikaciji, podrazumevaju postupak koji se realizuje na sledeći način:

• zvučna energija se sistemom mikrofona snima i prikuplja,
• zatim složenim postupkom obrađuje u vremenskom i frekvencijskom domenu,
• a zatim reemituje na takav način da u tačkama ili zonama imisije, usled efekta superpozicije sa primarno generisanom akustičkom energijom, dovodi do smanjivanja nivoa zvuka ili čak njegovog poništavanja.

Pasivne mere zaštite odnose se na slabljenje koje se realizuje na putu prenosa od izvora do mesta imisije. U prvom redu, kao mere zaštite od buke drumskog saobraćaja, ovde treba pomenuti fasadu i fasadne elemente (prozore, balkonska vrata i sl.) i zatim zvučne barijere.^[14]

Ove dve podele mera zaštite na primarne i sekundarne odnosno aktivne i pasivne često se u postojećim studijama procene uticaja na životnu sredinu koriste na pogrešan i neadekvatan način, pa su stoga u ovom članku eksplicitno iznesene definicije i objašnjenje kako ih treba primenjivati da bi isti pojmovi bili usaglašeni sa relevantnom regulativom, stručnom terminologijom i međunarodnim dokumentima.

Reference

Literatura

Spoljašnje veze