Pikolo (instrument)

Pikolo
Drveni duvački instrumenti
Klasifikacija
Hornbostel–Saksova klasifikacija421.121.12-71
(Aerofon nalik na flautu sa dirkama)
Opseg sviranja

Pikolo zvuči za jednu oktavu viši nego što je zapisano.

Zvuk:
Srodni instrumenti

Pikolo (pikkolo italijanski za „kompaktan”, mada je imenovan po ottavino u Italiji)[1] flauta je s polovinom veličine, i pripadnik je familije Drvenih duvačkih muzičkih instrumenata.[2][3] Savremeni pikolo ima uglavnom isti rasported prstiju kao i njegov veći srodnik, standardna koncertna flauta,[4] mada je zvuk koji proizvodi za oktavu viši od zapisanog. Iz tog je nastao naziv ottavino (italijanski za „malu oktavu“), kako se instrument naziva u partiturama italijanskih kompozitora.[5] Takođe se naziva flauto piccolo ili flautino.

U orkestarskom okruženju, svirač pikola često je označen kao „pikolo/flauta III“. Veći orkestri su ovu poziciju odredili kao samostalnu zbog zahteva iz literature. Pikola su često orkestrirana da dubliraju violine ili flaute, dodajući sjaj i briljantnost celokupnom zvuku zbog gore pomenute transpozicije od jedne oktave naviše. U postavkama koncertnog benda, pikolo se skoro uvek koristi, a deo za pikolo je gotovo uvek dostupan.

Traditionalna upotreba

Sviranje pikola
Francuski pikolo iz ranog 19. veka u D molu.

Istorijski, pikolo nije imao dirke, ali ne treba ga mešati sa frulom, koja je tradicionalno jednodelna, ima manji cilindrični otvor i proizvodi oštriji zvuk.

Mit je da je jedan od najranijih komada koji je koristio pikolo bila Simfonija br. 5 u C-molu Ludviga van Betovena, premijerno izvedena decembra 1808.[6][7] Iako ga ni Jozef Hajdn, ni Volfgang Amadeus Mocart nisu koristili u svojim simfonijama, neki od njihovih savremenika su to činili, uključujući Franz Anton Hofmajster, Franc Ksaver Zjusmajer i Majkl Hajdn.[8] Takođe, Mocart je pikolo koristio u svojoj operi Idomeneo. Orkestarske opere u Parizu su ponekad uključivale male poprečne flaute u oktavi već 1735. godine, kako pokazuju postojeće partiture Žan-Filipa Ramoa.[8]

Pikola se sada uglavnom proizvode u ključu C. Početkom 20. veka pikola su se proizvodila u D♭, jer su bila raniji model savremenog pikoloa.[9] Upravo za ovaj D♭ pikolo, Džon Filip Suza je napisao čuveni solo u finalnom ponavljanju završne sekcije (trija) svog marša „Zvezde i pruge zauvek“.

Iako su nekada pravljena od drveta, stakla ili slonovače, pikola se danas prave od plastike, rezina, mesinga, nikal srebra, srebra i raznih vrsta tvrdog drveta, najčešće grenadile. Fino izrađena pikola često su dostupni sa raznim opcijama sličnim flauti, kao što je mehanizam razvojenog-E. Većina pikola ima konusno telo sa cilindričnom glavom, što je nalik baroknoj flauti i kasnijim flautama pre popularizacije boemske flaute koja se koristi u modernim flautama.

Repertoar

Pikolo sa telom od ebanovine[10][11] i srebrnim čeonim spojem.

Postoji čitav niz kompozicija samo za pikolo. Njih su napiali kompozitori kao što su Samjuel Adler,[12][13] Miguel del Agila,[14][15] Robert Dik, Majkl Isakson, Dejvid Leb, Stiven Haf, Poli Moler, Vinsent Persičeti i Karlhajnc Štokhauzen.

Repertoar za pikolo i klavir, znatan deo čega su sonate, komponovali su Miguel del Agila, Robert Baksa, Robert Bizer, Rob du Bois, Hauard Dž. Bas, Judžin Damar, Pjer Maks Dubva, Rejmond Gujot, Louel Liberman, Piter Šikele, Majkl Dugerti i Gari Šoker.

Koncerte za pikolo su komponovali između ostalih: Louel Liberman, ser Piter Maksvel Dejvis, Tod Gudman,[16] Martin Amlin,[17] Vil Gej Botje,[18] Brus Broton, Valentino Buči, Avner Dorman,[19] Žan Do, Majkl Iston,[20] Igl Havland, Gus Jansen, Daniel Pinkam i Džef Manukijan.

Pored toga, sada postoji izbor kamerne muzike koja koristi pikolo. Jedan primer je Štokhauzenov Cungenšpicentanc, za pikolo i dva eufonijuma (ili jedan sintesajzer), sa opcionim perkusionistom i plesačem. Drugi su Džordž Kramovi Madrigali, knjiga II za sopran, flautu (dupliranje pikolo / alt flauta), i udaraljke. Ostali primeri uključuju trio za pikolo, kontrafagot i klavir „Šta se dešava sa suzama“ Stivena Hafa, Kvintet za pikolo i gudački kvartet Grejam Voterhausa i Malambo za pikolo, kontrabas i klavir Miguel del Agile. Postoji nekoliko tria za tri pikola, uključujući Quelque Chose canadienne (Nešto kanadsko) Nansi Nors i Ptičiji tango Crt Sojar Voglara za tri pikola sa klavirom. Duh Petruške za osam pikola Melvina Laufa mlađeg i Una piccolo sinfonia za devet pikola Metjua Kinga su još dva primera.

Reference

  1. ^ „Piccolo”. Merriam-Webster. Приступљено 2012-05-26. 
  2. ^ "Woodwind" Encyclopædia Britannica Online.
  3. ^ Carroll, Paul “Baroque Woodwind instruments” p. 45. Aldershot, Hants, England: Ashgate, 1999
  4. ^ „Transverse flute”. The Free Dictionary By Farlex. Приступљено 2012-05-26. 
  5. ^ „The Names of Instruments and Voices in English, French, German, Italian, Russian1, and Spanish”. Yale University Music Library. Приступљено 2012-05-26. 
  6. ^ Schauffler, Robert Haven (1933). Beethoven: The Man Who Freed Music. Garden City, New York: Doubleday, Doran, & Company. стр. 211. 
  7. ^ Hopkins, Antony (1977). The Nine Symphonies of Beethoven. Scolar Press. ISBN 1-85928-246-6. 
  8. ^ а б Nourse, Nancy (април 2008). „The Symphonic Debutante Piccolo: Was it Really Beethoven's Fifth?”. Flute Focus (14): 26—29. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ Hanlon, Keith D. (2017). The Piccolo in the 21st Century: History, Construction, and Modern Pedagogical Resources (Doctor of Musical Arts in Flute Performance). West Virginia University. doi:10.33915/etd.5756 Слободан приступ. ProQuest 1947737021. 
  10. ^ „Gaboon Ebony”. www.wood-database.com/ Lumber Identification (Hardwoods). The Wood Database. Приступљено 2016-12-11. 
  11. ^ Beekes, R. S. P.; van Beek, Lucien (2009). Etymological Dictionary of Greek. Leiden: Brill. стр. 368. ISBN 978-90-04-17418-4. 
  12. ^ „Adler, Samuel”. Milken Archive of Jewish Music. Приступљено 2. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ The Harvard Biographical Dictionary of Music Editor Don Michael Randel, Belknap Press of Harvard University, Cambridge, 1996 p. 6 ISBN 0-674-37299-9
  14. ^ „Articles about Miguel Del Aguila – latimes”. articles.latimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-03-28. 
  15. ^ „Sound Investments: The Commissioning Portfolio of Kathryn Gould” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 05. 2017. г. Приступљено 2017-03-28. 
  16. ^ „Todd Goodman: Composer”. Quincy Symphony Orchestra Association. Архивирано из оригинала 2009-04-17. г. Приступљено 2009-06-13. 
  17. ^ Martin Amlin Архивирано 2013-12-15 на сајту Wayback Machine page of Presser website.
  18. ^ „Will Gay Bottje”. American Composers Alliance. 19. 2. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^ Avner Dorman on the Cabrillo Music Festival website. Архивирано јул 24, 2009 на сајту Wayback Machine
  20. ^ Concerto for Piccolo, Percussion and Strings, Australian Music Centre page.

Literatura

  • Gippo, Jan (ed.). The Complete Piccolo: A Comprehensive Guide to Fingerings, Repertoire, and History, second edition, foreword by Laurie Sokoloff; contributing editors, Therese Wacker, Morgan Williams, and Tammy Sue Kirk. Bryn Mawr: Theodore Presser Company, 2008. ISBN 978-1-59806-111-6
  • Boehm, Theobald (1964). The Flute and Flute-Playing in Acoustical, Technical, and Artistic AspectsНеопходна слободна регистрација. Dayton C. Miller (trans.). New York: Dover Publications. ISBN 0-486-21259-9. 
  • Kachmarchyk, Vladimir (2008). German flute art in XVIII-XIX centuries. Donetsk: Yugo-Vostok. ISBN 978-966-7271-44-2. 
  • Phelan, James (2001). The Complete Guide to the Flute and Piccolo. Burkart-Phelan, Inc. ISBN 0-9703753-0-1. 
  • Powell, Ardal, Dr. „FluteHistory.com”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2008. г. Приступљено 25. 8. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Rockstro, Richard Shepherd (1890). A Treatise on the Construction, the History and the Practice of the Flute, Including a Sketch of the Elements of Acoustics, and Critical Notices of Sixty Celebrated Flute-Players. London: Rudall, Carte and Co., Ltd.  Second Edition, London: Rudall, Carte and Co., Ltd., 1928. Reprint of the second edition, in four volumes, Buren: Frits Knuf, 1986.
  • Toff, Nancy (1996). The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers (second изд.). Oxford; New York: Oxford University Press. 
  • „Flutist or Flautist – Which is Correct?”. Writing Explained (на језику: енглески). 2018-03-23. Приступљено 2020-09-19. 
  • „Wind instrument - The history of Western wind instruments”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-19. 
  • Powell, Ardal, Dr. „Medieval flutes”. FluteHistory.com. Приступљено 15. 11. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Flute (Baroque) – Early Music Instrument Database”. Приступљено 18. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Spell, Eldred (1983). „Anatomy of a Headjoint”. The Flute Worker. ISSN 0737-8459. Архивирано из оригинала 16. 11. 2007. г. Приступљено 3. 11. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Wolfe, Joe. „Acoustic impedance of the flute”. Flute acoustics: an introduction. 
  • „Curved Head Student Flute by Gear4music”. Gear4music. 2016. Приступљено 22. 3. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Goldman, Edwin Franko (1934). Band Betterment. Carl Fischer Inc. New York.
  • Toff, Nancy (1996). The flute book: a complete guide for students and performer. Oxford University Press. стр. 20. ISBN 978-0-19-510502-5. 
  • Toff, Nancy (1996). The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers на сајту Гугл књиге, New York: Oxford University Press US. ISBN 0-19-510502-8
  • Nancy Toff (1996). The flute book: a complete guide for students and performers. стр. 24. ISBN 978-0-19-510502-5. 
  • „Trill Fingering Chart for Flute and Piccolo”. 
  • „How has the pitch standard evolved?”. 

Spoljašnje veze

Pikolo na Vikimedijinoj ostavi.
  • The Woodwind Fingering Guide, with piccolo fingerings
  • FluteHistory.com Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2008) A comprehensive history of the transverse flute in Western music
  • Sir James Galway's Flute Chat Архивирано 2013-01-05 на сајту Archive.today Moderated flute discussion forum
  • Jennifer Cluff Flute Articles, extensive list of articles on hard-to-find flute topics
Normativna kontrola Уреди на Википодацима
Državne
  • Nemačka
  • Japan
Ostale
  • MusicBrainz instrument